Planeti Zemlji treba 24h da napravi jedan pun krug oko svoje ose krecuci se oko Sunca. Cirkadijski ritam je ciklus koji se vrti u krug kao zemlja oko svoje ose na putu oko Sunca. Ovaj ciklus je poput Zemljinog ciklusa zavisan od Sunca/Sunceve svetlosti. Pomenuti ritam u skladu sa kretanjem Zemlje tokom 24h stvara promene temperature tela, mozdane aktivnosti, produkcije hormona i metabolizma. Mozete da radite, jedete, pijete, vezbate najzdravije ali ako ne unesete dovoljnu kolicinu Sunceve svetlosti preko ociju vasa osa rotacije nece biti zdravlje nego bolest. Sunce je spoljasnji sat po kome se bazdari/uskladjuje nas sat. Nas sat, unutrasnji sat, unutrasnji stvoritelj ritma se zove SCN-suprahijazmaticko jedro koje se nalazi u hipotalamusu. Dakle, Sunce kao spoljasnji sat salje signale za pravilan rad unutrasnjeg sata tj. SCN-a, koji kontrolise cirkadijske ritmove koji usaglasavaju razlicite fizioloske promene tela sa promenama svetlosti u toku dana i noci-kada ima Sunceve svetlosti i kada je svetlost otsutna. Nase telo ima vise od 100 cirkadijskih ritmova tj. prirodnih ciklulsa koji kontrolisu apetit, energiju, raspolozenje, spavanje, libido. Kada nismo usaglaseni sa prirodom patimo od poremecaja cirkadijskog ritma koji se manifestuje na razlicite nacine putem raznih oboljenja.
Melatonin nastaje u epifizi, u mozgu. Poput vampira, melatonin se manifestuje noću, preko dana nestaje. Tek kad počne da se smračuje, žlezda počinje s proizvodnjom melatonina, koji je tek u punom mraku najaktivniji. Pri tom, svetlosni nadražaji idu kroz očni živac do moždine, i odande u epifizu. Tako žlezda ima stalnu povratnu informaciju o onome šta se događa u spoljnom svetu i prepoznavanjem promene od svetlosti ka tami može da signalizira ćelijama u organizmu da pređu na „kratak fitilj“ i da energetski učinak u dobroj meri reduciraju.
Takođe, melatonin obara i telesnu temperaturu. To ima za posledicu da je organizmu potrebno manje energije (energija=toplota) i da se ćelije, koje u fazi sna ne moraju biti aktivne, mogu regenerisati.
Ova kontrola takozvanog cirkadijskog ritma (circa, lat: oko, okolo; dies, dan. Znači: jednodnevan), telesnog ritma dan-noć kome su podvrgnuti mnogi hormoni kao što su kortizon, testosteron i hormon rasta, jedna je od glavnih funkcija melatonina.
Osobenost dejstva melatonina bila je najpre ispitana na životinjama kod kojih je, pri dodavanju melatonina, bilo uočeno da im se znatno produžava životni vek. Povećanje tog raspona putem melatonina iznosilo je od 20 do 25 odsto. Jednovremenim smanjenjem kalorija, nivo melatonina mogao je biti gotovo udvostručen.
Zanimljivi su opiti s melatoninom izvedeni na pacovima. Epifiza starih pacova presađivana je mlađim, i obrnuto. Mladi pacovi – sa šišarkastom žlezdom starijih – brže su pokazivali znake starenja, dok su stari pacovi, s epifizama mladih, delovali podmlađeno i u preostalom delu njihovog produženog života ostajali aktivniji.
Najvažniji zaključak koji je iz toga izvučen: unutrašnji, biološki časovnik ima uticaj na životni vek čoveka. Sve govori da održavanje cirkadijskih ritmova, kao načina da se uspori starenje, igra važnu ulogu.
Kao i toliki drugi hormoni, melatonin u velikoj meri takođe opada starenjem. Kod osamdesetogodišnjaka, nivo melatonina iznosi još samo 20 odsto od vrednosti koja se iskazuje kod dvadesetogodišnjaka. To ima za posledicu da u starosti telo više nije sposobno da svoju temperaturu snižava preko noći.
Konstantno bombardovanje takozvanih slobodnih radikala, otpadnih proizvoda hrane i kiseonika, jedan je od bitnih faktora starenja i pojava bolesti u sistemu srčanog krvotoka, raka i autoimunih bolesti. Melatonin je jedan od najvećih do sada poznatih ubica slobodnih radikala, koji podjednako deluje izvan ćelija na njihove lipidima bogate membrane, kao što deluje i u njihovoj, vodom ispunjenoj, unutrašnjosti.
Godine 1993. otkriveno je da je melatonin antioksidant s čitavim nizom neponovljivih svojstava. Tokom evolucije, najverovatnije usled postepenih prelaska na moderniji nacin zivota i odvajanja od prirode, čovek je izgubio sposobnost da sam proizvodi u telu neke važne antioksidante, recimo vitamin C ili betakarotin, čija je uloga da slobodne radikale čine neškodljivim. Ipak, ostali su neki drugi antioksidanti, kao melatonin i neki enzimosistemi, koji obrazuju jak odbrambeni sistem protiv krajnje destruktivnih hidroksilslobodnih radikala. Od svih slobodnih radikala upravo je navedeni najaktivniji a time i najopasniji. Antioksidantni enzimi, kao rečeni vitamin C, rade složno da bi sprečili nastajanje hidroksilslobodnih radikala.
Ovi radikali predstavljaju najveću opasnost za ćelije, pre svega u mozgu. Mozak, koji se do 50 odsto sastoji od masti – do jedne trećine iz višestruko nezasićene masti – veoma je prijemčiv za slobodne radikale. Kako žlezda leži usred mozga, ovo mesto je za melatoninsku sintezu i lučenje idealno, da bi se vezali zastrašujući hidroksilslobodni radikali.
Fot
osenzitivne ganglijske celije, takodje poznate kao fotosenzitivne retinalne ganglijske celije (pRGC), unutrasnje fotose nzitivne retinalne ganglijske celije (ipRGC) ili ganglijske celije koje sadrze melanopsin , su nedavno otkriven tip nervnih celija u retini oka sisara koje su za razliku od drugih retinalnih ganglijskih celija unutrasnje f otosenzitivne. To znaci da one cine trecu klasu retinalnih fotoreceptora, koju pobudjuje svetlost cak i kada su svi uticaji iz klasicnih fotoreceptora (cepica i stapica) blokirani (bilo primenom farmakoloskih jedinjenja ili disocijacijomganglijskih celija iz retine). Fotosenzitivne ganglijske celije sadrze fotopigment melanop sin. Gigantske retinalne ganglijske celije retine primata su primeri fotosenzitivnih ganglijskih celija.
Danasnji nacin zivota, je toliko udaljen od izvornog da se obicno spava do kasno, i ostaje do kasno, bezi se od sunca smatrajuci ga opasnim, prikrivaju se oci zatamljenim naocarima, sve cesce provodi vreme tokom dana u zatvorenim i mracnim prostorijama i ostalih brojnih situacija koja nikako nisu u skladu sa izvornim prirodnim procesima zivota, jasno je cemu to vodi ! Svetlost sijalice i svetlost sunca nema isti ucinak, a o tome cemo u nekom od sledecih tekstova.
nevidljive niti 
